Монах Харитон, на данашњи дан убијен на КиМ од стране шиптарских хорди пред будним оком Запада.
15. јуна 1999. године, нешто пре 11 сати, отац Харитон је испред епископског двора у Призрену примио своје последње послушање. Требало је отићи у град, по храну. Рекавши „Нека је благословено“, кренуо је аутомобилом, без страха. У самом граду био је заустављен од тројице терориста и легитимисан. Одмах по легитимисању, терористи црних униформи и још црњих душа одвели су га његовим аутом у непознатом правцу. Ово се дешавало наочиглед немачких војника у саставу НАТО „мировњака“. Цео догађај видео је и један немачки новинар, фотографисао и истог дана обавестио епископију. Почео је голготски пут новог Христовог мученика.
Мошти мученикове нађене су без главе. Утврђено је да је она одсечена оштрим предметом. Кости руке биле су поломљене, као и кичма, којој је недостајало неколико пршљенова. Подрасник и џемпер били су у пределу срца на неколико места избодени ножем. Џемпер је са предње стране био распорен. Били су то најбољи докази неописивих мука које је овај преподобномученик поднео за Христа, попут првих хришћанских мученика из времена зверских римских царева. Скончавши за мало исуни године дуге; јер угодна би Господу душа његова (Прем. Сол. 4, 14), његове убице видеше, и не разумеше, нити ставише на мисао тако нешто: да је благодат и милост на изабраницима Његовим и посета Његова у преоподобнима његовим (Прем. Сол. 7, 15).
Мучениково тело убрзо је из Призрена као из корена ишчупани црвени косовски Божур унето у манастир Грачаницу, где је одслужен парастос (11. новембра, 2000. године). Ту су му се верни са љубављу поклонили. Сутрадан, је пренесено у његов први манастир – Црну Реку. Ишло се заобилазно, због демонстрација шиптара на путу. Сатворивши тако велики свети вход од Призрена, преко Грачанице до Црне Реке, мученик је својим светим телом предао свој последњи благослов намученој косовско – метохијској земљи, за коју ће пред престолом творца до скончанија вјека приносити молитве, заједно са свима светима Небеске Србије.
Of the hundreds of Serbs whose lives were lost twenty years ago, one name above others stands out as an example of the sacrifice and struggle of the Serbian Orthodox Church. Monk Hariton of the Crna Reka Brotherhood, born Radoslav Lukic’ in the impoverished southern Serbian village of Seoce in 1960, led an exemplary life of humility, service, and duty to first his nation and then the Orthodox Church, being tonsured a monk with the Holy Archangels monastery in the spring of 1998. While Monk Hariton had greatly desired to dedicate his life to Christ and His Church in the Holy Land, his path to the Heavenly Kingdom proved to be through martyrdom in his native homeland.
On June 15th, 1999, Monk Hariton was abducted, tortured, and beheaded by unknown assailants, believed to be acting from within or on behalf of the so-called Kosovar Liberation Army, known by its Albanian-language acronym, UÇK. His body was found shortly thereafter without its head. His spiritual father, the venerable Fr. Elijah Milinkovic’ declared that “Monk Hariton is a martyr of Christ.” Monk Hariton’s body was reburied at his beloved Crna Reka monastery in the southwestern Serbian province of Novi Pazar, where many have already testified to the miraculous intercession of the martyred monk.
