Вољени у Господу,
Пред нама је ноћ која је све променила. Једном заувек, али увек и изнова. Ноћ у којој сјајно светли једна звезда, наговештавајући рађање долазећег Сунца, које ће распршити сваку таму. Бог нас походи, долази нам! Не у сили и слави, која Му доликује, већ у најрањивијем могућем облику, рађа се – дете, Богомладенац.
Велика је заиста (како то и благовести апостол народа, велики Павле) тајна побожности, Бог се јави у телу (1.Тим. 3:16).
Дрзнемо ли се да је рационализујемо, да је обухватимо нашом ,,логиком” остајемо неми и збуњени. И анђели у дивљењу и са трепетом гледају тајну која се збива и остварује. И радују се! Певају! Веселе се, дакле, као деца,
како само она и могу, слична Њему који нас ради у јаслама лежи, незлобиво, потпуно и срдачно.
А Он благовољењем својим долази са Престола Славе и из вечног наручја Очевог. Толико нас воли да нам се саможртвено дарује. Спуста се у
ову ,,долину плача” (Св. Пророк Јеремија) и преображава је присуством својим. Крајње чудесно и непојмљиво.
Односно, постаје појмљиво када прихватимо да је непојмљиво! Певају сама уста о слави Његовој, када и ми, као анђели, занемимо у дивљењу пред чудесном тајном оваплоћења Његовог. Срце се шири, отвара, постаје Витлејемска пећина у коју се смешта Несместиви. Обухвата Необухватљивог! Муцава уста Му певају, њедра би да Га огреју, заштите од зла, таме и пакости, а у ствари Он то чини нама, изнутра.
А, данас, околности Његовог рађања скоро истоветне онима од пре два миленијума. Ироди га прогоне, прогањајући свако дете које на Њега личи, а свако му личи, мудраци Га траже да Му се поклоне, а за Њега скоро нигде места нема.
Осим, можда…..у нама?
Мир Божји – Христос се роди!
Ваш у њему,
Прота Предраг Бојовић
Beloved in the Lord,
Ahead of us lies the night that changed everything, once and for all, but always and again. A night in which one star shines brightly, foreshadowing the birth of the coming Sun that will dispel all darkness. God is visiting us, coming not in the power and glory befitting Him, but in the most vulnerable form possible – being born as a child, the Godchild. The mystery of piety is indeed great, as the Apostle of the nations, the great Paul, preached: “God was manifested in the flesh” (1 Tim. 3:16).
If we dare to rationalize it, to encompass it with our “logic,” we remain mute and confused. The angels look in admiration at the mystery that is taking place, and they rejoice! They sing! They delight, therefore, as only children can, similar to Him who for us in the manger lies, non-malevolently, completely, and wholeheartedly. He comes from His own volition, from the Throne of Glory, and from the eternal bosom of the Father. He loves us so much that He self-sacrificingly gives Himself to us, descending into this “valley of sorrow” (St. Prophet Jeremiah), transforming it with His presence, wondrously and inconceivably.
This, actually, becomes conceivable only when we accept and admit that it is inconceivable. The mouth sings about His glory when we, like the angels, stand in awe and speechless, in admiration before the marvelous mystery of His incarnation. The heart expands, becoming the cave of Bethlehem, a container of the Uncontainable, embracing the Incomprehensible. Our stammering mouths sing, and our bosoms want to warm Him, and protect Him from evil, darkness, and wickedness, where, in fact, He does it to us, from the inside.
Today, the circumstances of His birth are almost identical to those of two millennia ago. Herods persecute Him, persecuting every child who looks like Him, and every single one looks like Him. The wise men seek Him to worship Him, and there is almost no place for Him anywhere. Except, maybe… in us?
Peace from God – Christ is Born!
Yours in Him,
Very Rev. Predrag Bojovic
